SDP Kruševac Gradski odbor

Demonstriraćemo drugačiju političku kulturu

sdpkrusevac | 23 Oktobar, 2011 21:35

undefined

Ministar za socijalnupolitiku i lider SDP Srbije Rasim Ljajić očekuje da će izbori biti održaniizmeđu 22. aprila i 6. maja iduće godine.

- Glavne prepreke su izbegnute. Ostaje jošjedna do punog mandata ove vlade, a to je usvajanje budžeta. Verujem da će setu napraviti dogovor i da ćemo imati većinu – kaže Ljajić u intervjuu za Press.

Mislite da neće biti novihucenjivanja malih stranaka u vladajućoj koaliciji?

- Nažalost, počelo je sa ucenama i završavamomandat sa ucenama. I svako ko je ucenjivao, dobro je prošao. Mi nismo, zato smološe prošli, zato smo nezadovoljni. Hteli smo da budemo, kao i uvek, lojalni,korektni partneri, da radimo za opšte dobro, pre svega u interesu koalicije, ada onda iz toga i stranka izvlači konkretne interese. Zbog tih ucena Srbiji jepotrebna mala vlada, sa što manjim brojem stranaka. SDP će tražiti da Vlada imanajviše 15 članova, sa samo jednim državnim sekretarom u ministarstvima, kojabi najzad završila reforme započete 2000, uključujući i reformu državne uprave.

Verujete da će mali broj stranaka moći da formira novu vladu?

- Ne bih imao ništa protiv ni dasamo dve stranke, odnosno SNS i DS sami formiraju Vladu, a da SDP bude van tekoalicije ukoliko bi se ta vlada uhvatila u koštac sa ogromnim problemima irešila ključna državna pitanja.

Ne isključujete mogućnost da SNS i DS obrazuju novu vladu?

- To bi bila pre koalicija zasnovana na matematici, a ne na politici. Nesmatram da je to izbor i jedne i druge stranke, niti bi oni sami bilioduševljeni da se ta koalicija formira, ali mislim da SNS i DS ne bi biligadljivi na taj savez ukoliko bismo posle izbora imali takav raspored snaga daje to jedina mogućnost za stabilnu većinu.

Kakve su izborne ambicijeSDP?

- Da u kampanji koju smo započeli 24.septembra promovišemo stranku, ljude, program, ideje i da posle toga započnemoi formalne razgovore oko predizbornih koalicija. Bio bih najsrećniji kada bismomogli samostalno da izađemo na izbore, ali sam realan da ne možemo sami, kadaće velike stranke uložiti ogroman novac u kampanju. Ne možemo da se takmičimosa golijatima. Zato bi bilo isuviše rizično ići samostalno i ovoliki trud,praktično, baciti u vodu.

Na čemu ćete bazirati kampanju?

- Želimo da demonstriramo drugačijupolitičku kulturu, da imamo normalnu komunikaciju sa većinom stranaka. Previšeje tenzija, napetosti, gorčine, podela u političkom životu, a onda to sveotežava rešavanje važnih problema. Pored nove politike, SDP želi da promovišenovi pristup politici.

Da li je to u duhu vašeg predizbornog slogana „Ljudi preči od velikihreči”?

- Krenućemo od priznanja da jestanje dosta teško. Klonićemo se velikih obećanja o procvatu, zapošljavanju,jer niko ne može da proceni koliko će trajati ova kriza. Kampanja mora da budeokrenuta realnom životu i običnom čoveku.

Jeste li prelomili s kim ćete u predizbornu koaliciju? U javnosti senajviše priča da ćete sa Dinkićem.

- Neformalno smo razgovarali i sa Dinkićem i sa drugima, ali nećemo preNove godine donositi odluku o koalicionim partnerima.

Ovih dana naprednjaci zovuna savez pojedine stranke vladajuće garniture. Očekujete li vi takav poziv?

- Ne.

Da li vas je iznenadiosusret Tomislava Nikolića i Muamera Zukorlića?

- Jeste me iznenadio, iz prostog razloga štosu tu izgubili i jedan i drugi. Ne znam šta je bio smisao tog sastanka. Ako bihčisto politički gledao, nama odgovara što se taj susret dogodio, ali iskren dabudem – ja ga ne razumem.

Smatrate li Zukorlića ozbiljnim političkim protivnikom?

- Ne.

Hoće li najavljenim sporazumom o ujedinjenju Islamske zajednice (IZ)muftiji biti zabranjeno da se bavi politikom?

- Sporazum to izričito predviđa, toje čak druga stavka u tom sporazumu, ali ne mislim ja da je to važno samo zbogsledećih izbora. Važno je dugoročno, jer je Zukorlić potpuno izbrisao graniceizmeđu vere i politike, što se nikada u istoriji IZ nije dogodilo. Time jenajviše izgubila Islamska zajednica.

Sprema li se i smena Adema Zilkića?

- Sporazum predviđa da čelni ljudine mogu da se kandiduju, ali imaju mesta u IZ.

Koliko je Turska umešala prste u rešavanje problema u IZ?

- Ako bi se Srbija direktnoinvolvirala da rešava problem IZ, to bi bilo direktno mešanje države u njeneposlove i time bi stvorila osnove za napade da ugrožava autonomnost verskihzajednica. Svaka dobra usluga, u ovom slučaju Turske, dobro je došla, ukolikomože da pomogne da se ova situacija razreši.

Dakle, podržavate taj sporazum?

- Ovo zaista jeste dobra inicijativau dobrom smeru. Šta će na kraju ispasti videćemo, ali bila bi velika šteta dasve ovo propadne.

Verujete da će formiranje jedinstvene IZ doprineti miru i stabilnosti uSandžaku?

- Nadam se da hoće, jer je taj sukobu IZ bio generator političke nestabilnosti zbog koje nismo imali nikakveinvesticije u Sandžaku uprkos tome što je Vlada donosila pozitivne istimulativne mere za svakog ko investira.

U kakvim ste odnosima sa Sulejmanom Ugljaninom?

- U sasvim korektnim. Radimo zajednona tome da se poboljša infrastruktura i ambijent u Sandžaku. Konačno imamonormalan odnos između dve stranke, koje će se opet boriti na izborima, alinadam se da je vreme sukoba za nama i da se više neće ponoviti.

Pomirilo vas je zajedničko učešće u Vladi?

- Pomirili su nas zajednički problemi.Mi smo ogromnu energiju potrošili u međusobnim sukobima. Nebitno je sad ko jekriv, ko je prav ili ko je prvi počeo, ali da smo tu energiju usmerili da neštozajedno napravimo u Sanždaku, situacija bi svakako bila drugačija. Hajde ondada na vlastitim greškama učimo, da se trudimo ko će više da asfaltira puteva,napravi više škola, ambulanti.

Je li vas ujedinio strah od Zukorlića?

- Mi smo naše odnose počeli danormalizujemo mnogo pre nego što se Zukorlić pojavio u politici. Zajedničkosedenje u Vladi jeste suzilo prostor za međusobno sukobljavanje. I problemi uSandžaku – velika nezaposlenost, siromaštvo, loša infrastruktura. Kao zreliljudi videli smo da, ako se udružimo, možemo da rešimo ogromne probleme uSandžaku.

Založili ste se za formiranje državnog veća za Kosovo. Ima li signala odpartnera da bi moglo da se obrazuje takvo telo?

- Nema, iako mislim da bi to bionačin da se reše lakše problemi, jer bi u to veće bili uključeni predstavnici ivlasti i opozicije, ali i kosovski Srbi. To bi bio odraz jedinstva, ali ipodela odgovornosti. Ipak je Kosovo isuviše važno državno i političko pitanjeda bismo ga ograničili na odgovornost vladajuće koalicije.

Insistirate na nacionalnom jedinstvu?

- Nisam sklon da verujem bi se tajGordijev čvor razvezao odmah, jer je to isuviše kompleksno pitanje, ali trebalobi krenuti u proces njegovog rešavanja tako da neće zatvoriti vrata evropskimintegracijama, a s druge strane će povećati kvalitet života kosovskih Srba kakobi ostali tamo da žive i izborili se za što bolji status. Kosovski Srbi trebalobi da uzmu aktivno učešće u svakom pregovaračkom procesu.

Jeste li se odmorili od Haga?

- Pravo da vam kažem, jesam. Osećamse kao da je veliki teret pao s mojih leđa. Bilo je teško, neprijatno,zamarajuće, opasno. Stalna politika pritisaka, ultimatuma, ucena, strahovanja. Biloje više nego opterećujuće, ne samo za mene nego za sve ljude koji su radili natom poslu.

Bramercu izgleda nije bio dovoljan Mladić, nego očekuje da ga prilikomnjegove posete Beogradu početkom novembra izvestite ko su bili jataci?

- Ne kažem da to nije važno pitanje,ali najvažnije je da je Srbija ispunila glavne obaveze. To, ko je krio Mladića,trebalo bi da bude pitanje unutrašnje istrage, a ne Haga. To moramo da uradimozbog nas, a ne da to bude novo polje za nečije pritiske, ucene i ultimatume.

Da li nas je i Evropa prevarila, jer je obećala kandidaturu ukolikozavršimo saradnju s Tribunalom?

- Svi znaju da je to bio uslov zanastavak evropskih integracija. Kada smo tu obavezu završili ispalo je da jeKosovo uslov svih uslova, a da je Hag bio samo dobar izgovor. Ali važno je daje Srbija, zbog nas samih, završila tu hašku obavezu, bez obzira na nekorektnoponašanje Evrope.

Očekujete li kandidaturu?

- Bila bi velika šteta da je nedobijemo. Postoje realne šanse da dobijemo status kandidata, ali za datumpočetka pregovora nisam veliki optimista.

Jesmo li siromašniji nego pre četiri godine kada je Vlada formirana?

- Jesmo, nažalost. Ne treba bežati od istine i činjenica. Kriza je imalazastrašujuće posledice po Srbiju. Imamo oko 650.000 ljudi koji žive na ivicisiromaštva, ali ipak, Vlada je u uslovima neverovatne krize uspela da obezbediredovnost socijalnih davanja i da neka od tih davanja povećamo, dok su malte nesve zemlje zbog krize kresale sredstva za socijalu.

AF : Dobra Pressova ideja

Vlada je prihvatila inicijativu Pressa da se 21. oktobar, kada se desiozločin u Šumaricama, proglasi za državni praznik Dana sećanja na sve srpskežrtve u Drugom svetskom ratu…

- Press je uradio veliku stvar.Uspeo je da ujedini i vlast i opoziciju, i stranke i stručnjake i većinunevladinih organizacija oko ove inicijative, koja je rezultirala usvanjem uVladi. Većina zemalja u Evropi ima nacionalni dan sećanja na žrtve iz Drugogsvetskog rata. Ovim je Srbija stala u red tih modernih zemalja.

Da li su predviđene još neke promene novim zakonom o državnim praznicima?

- Ubuduće će se Dan državnosti, Sretenje – 15. februar, obeležavatiumesto jedan – dva dana. I uvodimo 11. novembar, dan primirja u Prvom svetskomratu, kao državni praznik, jer je to tradicija u većini zemalja pobednika u tomratu.